Spomen Dom Stefana Mitrova Ljubiše

[vc_row][vc_column][vc_single_image image=\”35971\” img_size=\”full\” style=\”vc_box_outline\” border_color=\”blue\”][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_custom_heading text=\”Spomen Dom Stefana Mitrova Ljubise\” font_container=\”tag:h2|text_align:left|color:%23474747\” google_fonts=\”font_family:Rambla%3Aregular%2Citalic%2C700%2C700italic|font_style:700%20bold%20regular%3A700%3Anormal\”][vc_column_text]Spomen dom posvećen je najistaknutijem Budvaninu, piscu i političaru. Nalazi se u prizemlju kuće u kojoj je rođen Stefan Mitrov Ljubiša i gdje je otvorena stalna muzejska postavka.

Stefan Mitrov Ljubiša, koliko je doprinio ovom gradu govori da prva osnovna škola u Budvi nosi njegovo ime.

\"

U njegovom muzeju Spomen dom  možete vidjeti njegova djela, zbrirke i ujedno njegovo odrastanje.

Djela

Sve svoje pripovjetke, Ljubiša je napisao za poslednjih 10 godina svog života, od 1868. do 1878. godine, mada se on književnim radom, u manjoj meri, bavio i ranije. Još 1845. godine objavljena je njegova etnografska belješka o Paštrovićima, u kojoj iskazuje veliko interesovanje za narodnu tradiciju, a 1851. godine napisao je nekrolog Njegošu. Prevodio je odlomke Dantea i Ariosta, a 1866. ispevao je u narodnom desetercu „Boj na Visu“, o pobedi austrijkse nad italijaskom flotom, koju je upotrebio za njegov politički rad.

Međutim, ono po čemu je Ljubiša najviše stekao glas kao književnik, su njegove pripovetke. Prvi samostalan rad na polju srpske pripovetke bio je „Šćepan Mali“, objavljen u almanahu „Dubrovnik“ za godinu 1868. Po izboru predmeta, koji je u suštini uzet iz Njegoševog „Lažnog cara“, vidi se kako je u tom prvom proznom ogledu isticao velikog lovćenskog pesnika. Istovremeno, ovo delo predstavlja njegovo okretanje ka samostalnom književnom radu. Zatim slede:

  • „Prodaja patrijare Brkića“ i „Kanjoš Macedonović“, pripovetke objavljene u „Dubrovniku“, 1870.
  • „Skočidjevojka“, objavljena 1873. u „Dubrovniku“. Mada objavljena tek 1873, kasnije se doznalo od piščevog sina, pokojnog Mitra Ljubiše, da je ova pripovetka mnogo ranije napisana, te da je Ljubiša, tu svoju priču kasnije doterivao. Isto tako i sama pripovetka je, u svojim glavnim crtama, sačinjena prema italijasnkoj pripoveci „Manconievi Verenici“, sa kojom ima dosta sličnosti i jedina je koja nije uzeta iz narodnog predanja, gde je pisac, mimo svog običaja i ćudi, uneo nešto romantične radnje. Zbog toga se smatra da je ova pripovetka, po godinama nastanka, zapravo vršnjakinja „Šćepana Malog“.
  • „Pop Andrović, novi Obilić“ i „Krađa i prekrađa zvona“, pripovetke objavljene u kalendaru Matice Dalmatinske 1874.
  • „Gorde“, štampana 1878. godine u novosadskom „Orlu“.

Izvor: Wikipedija

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_separator border_width=\”3\”][vc_custom_heading text=\”Poslednje sa bloga\” font_container=\”tag:h3|font_size:20px|text_align:left\” google_fonts=\”font_family:Cabin%3Aregular%2Citalic%2C500%2C500italic%2C600%2C600italic%2C700%2C700italic|font_style:700%20bold%20regular%3A700%3Anormal\”][vc_basic_grid post_type=\”post\” max_items=\”2\” element_width=\”6\” initial_loading_animation=\”none\” grid_id=\”vc_gid:1588006158622-5735ec97-796d-3\”][/vc_column][/vc_row]